Home Vježbe Članci Intervjui Oglasi Nogotenisfacebook

milan djumi djuricicMilan Đuričić, PRO-trener, rođen je 31.10.1961. u Zemunu. Trenersku karijeru Đuričić je počeo u Radničkom iz Nove Pazove (mlađe kategorije) kojeg je poslije 33 godine uveo u Srpsku ligu. Vodio je još (kao šef stručnog stožera) Tekstilac Odžake, Dinamo iz Pančeva (2 puta), Cement iz Beočina, Srem iz Sremske Mitrovice (4 puta), Mladost iz Lučana, Mačvu iz Šapca (2 puta), FK Zemun, FK Beograd sa Karaburme, FK Inđiju, FK Vojvodinu iz Novog Sada (2 puta) sa kojom je igrao i finale Kupa Srbije u sezoni 2009/10. 

Karakteristično za njegovu trenersku karijeru je to da je kao trener

jedan od rijetkih koji je radio u 4., 3., 2. i 1. ligi. Druga karakteristika je to da je vjerojatno pod njegovom dirigentskom palicom najviše igrača debitiralo u Saveznom rangu natjecanja. 

 

Koji je vaš trenutni posao?

Ja sam Koordinator instruktorske službe Srbije. Na Evropsko prvenstvo U-19 u Litvi išao sam kao član stručnog štaba, tj. kao mentor. Kao što znate mi smo tamo postali Evropski prvaci. Po povratku sa Evropskog prvenstva, a na predlog direktora Save Miloševića i Mitra Mrkele, postao sam mentor svim selektorima mlađih kategorija. Također, član sam ispitne komisije za PRO, "A" i "B" licencu i redovni predavač na školi za trenere UEFA.

 

Kakav je utjecaj na nogomet u Srbiji imalo osvajanje Europskog prvenstva do 19 godina?

Godinama unazad svi smo se ponosili na generaciju Čileanaca i dočekali smo da postanemo Litvanci. Reprezentacija Srbije je osvajanjem Evropskog prvenstva uradila podvig koji će se teško ponoviti. Euforija koja se desila tada, po dolasku se teško može objasniti, ali sada kada su utihnule emocije malo toga se desilo da se taj fenomen održi i postane model. Potreba da se napravi model za buduće generacije je velika, ali mislim da polako gubimo šansu. Ljubinko Drulović i njegov stručni štab su pred pripreme omladinske reprezentacije dobili pojačanje u vidu Cvetković Ivan, čovek koji je bio zadužen za analizu protivnika, Sretenović Goran, čovek zadužen za analizu treninga, Stojanović Marko, čovek zadužen za fizičku pripremu i ja kao čovek koji je bio zadužen za pripremni period i taktiku. Prvi put se desilo to da je stručni štab Srbije brojao 11 članova koji su imali samo jednu želju, a to je da se Srbija predstavi u najlepšem svetlu. Osvajanje titule je dalo šansu da se napravi model kako treba da izgleda stručni štab jedne selekcije i da se postave kriterijumi vrednosti. Nažalost to se još nije desilo. Ako bi govorili o uticaju titule na fudbal u Srbiji onda bi se to moglo svesti na ličnu korist, ali bez stvaranja modela nema koristi za fudbal.

 

Koji je razlog nepostojanja toga modela, odnosno nepostojanja želje da on nastane? Nedugo smo vidjeli kako se Belgija sa izbornikom Markom Wilmotsom i njegovih 45 pomoćnika (!) prošetala skupinom za kvalifikacije na Svjetsko prvenstvo. Očito da velika zasluga pripada organiziranosti, isto kao i u vašem slučaju sa U-19 reprezentacijom.

Da odmah budem jasan, ja sa ponosom ističem da sam po zanimanju trener (i to iz Srbije), iako se već  godinama borim protiv takozvanih trenera kojima trenerski posao služi za sve sem za treniranje igrača. O mom trenerskom radu i razmišljanju može takođe da se govori, ne bežim od toga. Većina mojih takozvanih kolega je odavno izgubila profesionalnu bitku zahvaljujući tome što ne postoji kriterijum vrednosti. Ali nisu oni  krivi. Oni su samo proizvod vremena u kome je i sve oko fudbala važnije od trenera. E, zato je model bitan. Model će ustoličiti kriterijum vrednosti i norme šta je to potrebno za uspeh u sportu. Kao što jedan tim ne čine 11 najboljih igrača, nego 11 koji se najbolje slažu, tako i model zatvara vrata neznanju i otvara znanju. Tek onda takmičenje postaje kriterijum vrednosti.

Kolika se pozornost pridaje kvalitetnoj edukaciji trenera u Fudbalskom savezu Srbije?

Edukacija trenera, tj. škola za trenere je dolaskom Dušana Savića na mesto direktora dobila mnogo na kvalitetu školovanja. Programski se škola odredila ka ofanzivnom fudbalu, a to znači da se pokušava vratiti fudbal u Srbiji svojim korenima. Mislim da vaspitanje trenera u tom pravcu treba da zauzme mesto kao važan predmet fudbalskih univerziteta. Da li se stručnost dovoljno pozabavila tim problemom ili da li se uopšte pozabavila? Kod nas u školi prevladava rad na terenu, ali interakcija između trenera je nedovoljna, a to je segment koji je vrlo važan za napredovanje trenera. Nedavno smo bili u Nyonu zajedno sa Hrvatskom, Slovenijom i Holandijom i dovoljno govori činjenica da smo dobili velike pohvale od UEFA-inih ljudi zaduženih za edukaciju trenera. Imao sam priliku da tamo upoznam sadašnjeg selektora Hrvatske, Kovača, i ovim putem mu čestitam od srca na velikom uspehu. Bravo Niko!

Ovaj Don Kihot veruje, da znanje i stručnost ipak pobeđuje!

 

Živimo u razdoblju u kojemu je međuljudska komunikacija sve lošija. Kako se to odražava na igru i koliko je zapravo bitna komunikacija na terenu?

Dobra komunikacija na terenu neće od vaše ekipe automatski napraviti pobednike. Trenirajte preciznost, fitnes, taktiku i sve ostalo što bi vašu ekipu moglo barem malo odvojiti od konkurenata na terenu. Ali to treniraju svi tako da ćete morati trenirati puno više od konkurenata da biste videli razliku. S druge strane, ako malo poradite na poboljšanju komunikacije unutar ekipe, to će imati puno veći utecaj na vaš uspeh. Normalno da ima i ekipa koje retko komuniciraju, a ipak redovno pobjeđuju; uvek postoje izuzeci. Komunikacija vam u osnovi pomaže u usklađivanju ekipe na terenu i izvan njega, stvara bolju sliku o ekipi.

Pravi, istinski treneri su nevidljivi. Stvaraju svoja dela i kad su gotovi svedoče o sebi kroz igrače ili postupke ili reči budućnosti. Takav je način istinskog trenera. Kao brod koji putuje svemirom, putem koga igra igra samu sebe. Ne dozvoljava svojoj volji, svome razumu ili egu da se suprostavlja ličnim osećanjima i razumu, već se stapa s njima. Kroz totalno prepuštanje dolazi totalna sloboda. Pa tako čak i kad ulaže sebe svom mogućom snagom, njegov se rad čini kao bez imalo naprezanja. Treneri su takmičari, stvaraoci, ali nikada nisu konkurencija između sebe. U tu klopku nesmeju nikada upasti. Različitost je kvalitet. Samo onaj ko se izdigne iznad svoje sujete može da napreduje.

 

Posjed lopte- garancija pozitivnog ishoda utakmica ili ne?

Teoretski gledano da bi se postigao gol tim mora da ima loptu u svom posedu. U skladu sa tim, što je duže lopta u posedu nekog tima, to su mu veće šanse za postizanje golova, a što je više šansi, to je veća verovatnost da se postigne gol. Termin posed lopte u fudbalu odnosi se na sposobnosti grupe igrača da zadrži loptu tokom igre protiv živog protivnika. U igri na celom terenu sa 11 igrača na svakoj strani igra za posed lopte može da se proteže od metodičkog građenja igre iz zone odbrane, kroz sredinu do zone napada, pa sve do direktne igre dugačkim pasovima u protivničku polovinu terena gde će se lopta ponovo osvajati ili preuzeti u posed i čuvati do kreiranja prilike za šut. Da bi zadržao loptu u posedu s ciljem otvaranja prilike za napad, tim mora da nađe ravnotežu između građenja igre postepeno i direktne igre brzim prodiranjem u protivnički deo terena.

Kao stil igre, čuvanje lopte u posedu u fudbalu pruža nekoliko prednosti tokom 90 minuta igre. Prvo, tim koji ume da sačuva loptu može da reguliše tempo igre. Dok nameće svoj ritam, izbacuje protivnika iz njegovog ritma. Drugo, tim koji ima veći procenat poseda lopte tokom utakmice može da nametne taktički pravac igre. Sposobnost tima da izvede bilo koji plan igre, bilo to korištenje protivničke slabe odbrane ili sopstvena napadačka snaga, zavisi od poseda lopte. Posed lopte omogućava timu da taktički odredi šta će se dešavati na terenu. Treće, tim koji uspešno čuva loptu u posedu na kraju će oslabiti protivnika i fizički i mentalno. Odbrana i potera za loptom tokom celih 90 minuta iscrpljuje i fizički i psihološki. Svi ovi faktori donose dobit i pomažu u slamanju protivnika. Ali, najvažnija prednost poseda lopte jeste veći broj šansi za golove. Mora se naglasiti da čuvanje lopte u posedu samo radi kontrole neće doneti prilike za napad. Sam posed ne donosi golove, ali čuvanje lopte sa svrhom će svakako rezultirati golovima. Igra čuvanja lopte u posedu da bi se organizovala brojčana prednost na terenu, prošlo kroz protivničku odbranu i izbacilo je iz ravnoteže, jeste igra koja će slomiti protivnika i otvoriti prilike za napad i na kraju rezultirati golovima. Nekoliko osnovnih blokova su preduslov za efektivnu igru čuvanja lopte. Prvo, igrači moraju da budu sposobni da menjaju odluke tokom igre. Drugo, individualni igrači moraju da znaju kada se lopta čuva, a kada se kreće u prodor i napad. Na kraju, kada se usklade precizno donošenje odluka i čuvanje lopte sa konceptom prodora, tim može da se fokusira na ubrzavanje igre, brzo kretanje lopte unutar tima kako bi se poremetila protivnička ravnoteža.

Spora igra pruža protivniku šansu da reaguje na svako pomeranje lopte. Svaki puta kada igrač sa loptom zastane da odluči gde će da pošalje loptu, odbrana ima šansu da se prilagodi. Ako tim može da ubrza igru brzim donošenjem odluka i tako brzo pomera loptu od igrača do igrača, odbrana ima manje vremena da reaguje i priključi se igri. Ako ne dozvolite odbrani da na vreme reaguje adekvatnim pritiskom, pokrivanjem i ravnotežom, stvoriće se šanse za napad.

 

Što je sa reposjedom? Ekipe koje teže posjedu lopte moraju imati način kako ju što prije vratiti u svoj posjed. Oni koji igraju protiv takvih ekipa moraju loptu ipak nekako osvojiti žele li postići pogodak.

2008. godine 45% golova je postignuto iz kontra udara, a već 2012. taj procenat je pao na 25%. To je dovoljan podatak da nam kaže da fudbal ide još više u pravcu poseda lopte. Ali budući fudbal će se posebno baviti PROSTORNOM SUPERIORNOŠĆU. Prostorna superiornost je bazirana na hendikep igri napadačkog tima. Čak podrazumeva da protivnik igra dobro odbranu i bazirana je na nenaglašenom kretanju. Pristup u odbrani nesme biti "da se ne primi gol“ nego da se napadne lopta. Samo timovi koji budu na taj način razmišljali i radili na terenu mogu da se nadaju kvalitetnom oduzimanju lopte. Isto tako napadački timovi će morati kreirati prostor koji će napadati, tako će i timovi koji napadaju loptu morati da kreiraju prostor gde će je oduzimati. Ha ha ha sad ćeš reći: „Šta govori ovaj ludak?“.

 

Što za vas znači dominantan nogomet?

Dominantan fudbal je pre svega to da sam odlučuješ o svojoj sudbini. Uopšteno to znači stvaranje više šansi u odnosu na protivnika. To raditi na osnovu tehničke i taktičke superiornosti, pri čemu je veoma važno pobeđivati. E, ovo pobeđivanje je glavni problem u seniorskom fudbalu u Srbiji. Rezultat je važan, ali on mora da bude posledica igre. Majstori fudbala se pamte po svojim individualnim kvalitetama, a veliki timovi se pamte po tome što su imali ofanzivno opredeljenje, tj. ofanziva je uvek imala prednost u odnosu prema defanzivnom pristupu. Pobeda ili poraz nije sve, igru treba prihvatiti u dubini vašeg srca. Strast prema igri je pokretačka snaga svakog trenera. Jedini način da kao trener napraviš "igru" je da to istinski želiš.

Kada uradite kvalitetnu selekciju i imate opredeljenje i metod treninga koji dovodi do kvalitetnog poseda lopte vi ste tek udarili temelje dominantnog fudbala. Tek onda predstoji veliki posao. Stvaranje tima i igre, faza podizanja igre, faza prezentacije igre ili dominacije i tek onda dolazi do faze ostvarenja rezultata.

 

Kolika je važnost brzine u nogometu?

Brzina je veoma važna za sport, ali ne samo sprinterska. Brzina dodavanja, razmišljanja, prilagođavanja, odlučivanja, itd. su također brzine koje su često važnije od sprinterske. Totalno je netačna teorija da na našim prostorima nema mnogo brzih igrača.

 

Na koji način bi treneri danas trebali graditi autoritet? Psihologija u sportu se u posljednje vrijeme jako promijenila. Pogotovo u radu sa mladima. Sve je manje trenera starog kova, trenera "galamdžija". Da li su znanje i stručnost dovoljni da trener postane autoritativan?

Današnje vreme donosi i novi pristup prema igračima. Autoritet se stiče samo znanjem i to znanje mora biti ukomponovano sa psihološkim aspektom. Oduvek se raspravljalo o psihologiji, tj. koliko je teško ili lako uticati na igrače. Istorija je potvrdila da se na igrače zaista može lako uticati. Za to je pre svega odgovoran naš mentalni sklop. Dovoljno je čak uticati na samo 5% ljudi, jer će ostalih 95% najverovatnije pratiti tih 5%, a da to i ne primeti. Kad malo zagrebemo ovaj aspekt tek onda nam se otvaraju novi vidici u kojima trener mora biti "gospodar situacije". Vrlo često treneri prave greške pa prelaze tu granicu na kojoj je tanka linija između autoriteta znanja i dodvoravanja. Prošlo je vreme "postrojavanja igrača", ali poštovanje i drugarstvo nisu ista stvar ali su plodovi sa istog drveta.

 

Da li je dopušteno zbližavanje sa igračima na prijateljskoj razini ili je racionalnije držati profesionalnu distancu?

Savremeni igrač je, sa jedne strane, figura koja realizuje zadatke trenera (što je veoma važan momenat), ali je, sa druge strane, i ličnost koja svesno teži ka maksimalnom samoizražavanju, odnosno dokazivanju. Bez koordinacije ova dva momenta nema  ni vrhunskog fudbalera. Savremeni fudbaler  treba da je dobro treniran, skoncentrisan na posao, spreman da maksimalno ispoljava voljne osobine i kreativnost i tokom treninga i tokom takmičenja. Zbog toga je veoma važno da trener nađe balans u odnosima sa igračima. Taj odnos nesme biti na drugarskoj osnovi, ali mora biti izgrađen na istinskom poverenju. Racionalnost u tim odnosima direktno utiče na rešavanju određenih problema. Čak mogu da kažem da od ovog odnosa u mnogome zavisi napredovanje igrača i tima.

 

Imate li kakvu poruku za kraj?

Moja poruka kolegama koji se bave fudbalom (mladim trenerima): Ako na putu vašeg napredovanja i učenja zastanete samo jedan dan, znajte da su vas drugi već pretekli!! 

 

Milane, hvala vam puno na vašem vremenu i hvala što se nesebično podijelili svoje znanje i iskustvo sa mnom i sa svim čitateljima ove stranice. Želim vam puno sreće u daljnem nastavku karijere i uspjeha sa mladim reprezentacijama.

 

 

"Neki ljudi vjeruju da je nogomet pitanje života ili smrti. Vrlo sam razočaran sa takvim stavom. Uvjeravam vas da je on puno, puno važniji od toga."

-Bill Shankly, menadžer FC Liverpoola


 

 

Dječji nogomet